18. novembar • 18 časova
Bioskop Balkan • Braće Jugovića 16, Beograd
Tribina „Pseudostvarnost i mediji: Fotografija od dokaza do iluzije“ održava se u utorak, 18. novembra sa početkom u 18 časova u Bioskopu Balkan i otvorena je za publiku. Nakon tribine, sledi svečano otvaranje 13. Međunarodnog festivala fotografije VIZUALIZATOR i izložbe Drugačija lepota, češkog fotografa i dobitnika Sony World Photography nagrade, Davida Tešinskog.
Učesnici
- Izabela Branković, izvršna direktorka ASMEDI
- Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
- Prof. dr Danka Ninković, Fakultet političkih nauka
- Prof. dr Aleksandra Krstić, Fakultet političkih nauka
- Dragan Jovićević, urednik kulture, nedeljnik Radar
Tribinu moderira Zvezdan Mančić, predsednik Centra za razvoj fotografije i direktor Festivala fotografije VIZUALIZATOR.
Fotografija je oduvek imala moć da oblikuje naše razumevanje sveta – ali nikada kao danas. U digitalnom okruženju, gde slike putuju brže od informacija, a događaje često posmatramo iz daljine i bez neposrednog iskustva, fotografija postaje primarni izvor našeg znanja o svetu. Upravo zato njen uticaj u medijskom prostoru nikada nije bila veći.
Prva tribina u okviru 13. Međunarodnog festivala fotografije VIZUALIZATOR otvara razgovor o tome kako novinari, urednici i fotografi prave ključne vizuelne izbore – i kako ti izbori utiču na formiranje javnog mnjenja.
Zašto je ovo važno danas? Svet najčešće vidimo kroz tuđi kadar. Većina događaja o kojima čitamo ne događa se u našem okruženju, sa globalnim pristupom medijima iz celog sveta. Zato, fotografija u medijima nije „ilustracija“, već je okvir čitanja koji oblikuje prvi utisak, aktivira emociju i usmerava način na koji tumačimo tekst, pa čak i kada je tekst u suprotnosti sa vizuelnim dojmom.
Prema istraživanjima, čitalac danas 80% informacija usvaja iz vizuelnog sadržaja, samo 20% iz teksta. Odabir jedne fotografije često znači biranje koju verziju stvarnosti će publika videti kao „istinu“.
Ključno pitanje za medije: koliko smo svesni posledica svojih vizuelnih odluka?
U digitalnim redakcijama, gde novinari sami objavljuju sadržaj bez posredstva urednika ili foto-urednika, otvara se niz novih dilema. Ako novinar nema vizuelno znanje, da li fotografiju bira prema sopstvenom ukusu — ili prema tome šta će doneti klikove? Na osnovu čega bira fotografiju – na osnovu činjenica ili na osnovu estetskih preferencija i algoritamskih „zahteva“? Da li razume psihologiju vizuelnog utiska, odnosno zna li šta fotografija radi čitaocima? Koliko redakcije razumeju da jedna slika može potpuno promeniti ton teksta, da utiče na to da li će priča izazvati empatiju, bes, strah, ravnodušnost?
U digitalnim medijima, embedovanje slika i videa je postalo praksa.
Ko proverava autentičnost tih materijala? Ko proverava izvor? Ko proverava da li je sadržaj manipulisan, izvučen iz konteksta, generisan AI-jem ili napravljen radi viralnosti? Regulative skoro da ne postoje. Većina redakcija nema interne protokole, zakonski okvir takođe kasni. Publika, međutim, sve te sadržaje vidi kao „medijski verifikovane“. Ako redakcija može da izabere između fotografije sa terena i viralnog vizuala sa mreže, šta se dešava sa profesionalnom dokumentarnom praksom?
Panel otvara dijalog o ključnim pitanjima:
- Kako urednici i novinari danas odlučuju koju fotografiju koriste?
- Da li su svesni da fotografija dominantno oblikuje način na koji se tekst čita?
- Kako se boriti protiv dekontekstualizacije i površne vizuelne politike?
- Kako sprečiti da embedovani sadržaji sa mreža zamene verifikovani novinarski rad?
- Koji standardi su potrebni redakcijama — odmah?
Panel diskusija realizuje se u okviru projekta „Fotografija bez veštačkih dodataka: Za medijsku pismenost i vizuelnu istinu u doba AI slika“. Projekat se realizuje u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Projekat je podržan od strane Evropske unije i biće realizovan u periodu od 2023. do 2026. godine.
