„Budi prisutan“ slogan je 13. Međunarodnog festivala fotografije VIZUALIZATOR i poziv na iskustvo koje nadilazi posmatranje slike. Festival u 2025. poziva na prisutnost: posmatrača pred fotografijom, publike pred autorom, fotografa pred svetom koji ga okružuje.
Festival insistira na fizičkom iskustvu fotografije, na neposrednom susretu posmatrača sa fotografijom i umetničkim potencijalom koji iz tog susreta nastaje. Sam prostor muzeja ili galerije, koncipiran da eliminiše spoljašnje distrakcije, primorava na ono što je u modernom svetu postalo najteže – prisutnost. Ipak, to je samo fizički okvir koji pokazuje da prisutnost nije isključivo prostorna kategorija, već misaona i telesna. Postavljanjem fotografije u muzeje i galerije, festival joj vraća težinu umetničkog dela i prostor za razmišljanje.
VIZUALIZATOR briše distancu i otvara dijalog između umetnika i publike. Trenutak spoznaje, shvatanje da iza svakog objektiva stoji istinski umetnik koji istražuje, pripoveda, provocira i nadahnjuje, festival teži da izazove u svakom posmatraču.
U vremenu u kojem algoritmi preuzimaju autoritet nad stvaranjem slike, festival podstiče fotografe da sačuvaju autentičnost i da ostanu prisutni – pogledom i duhom.
Prisutnost je od suštinskog značaja za razumevanje fotografije. Još od svojih najranijih dana, posebnost fotografije kao medija i kao oblika vizuelnog iskustva opisivana je upravo kroz pojam prisutnosti. Prvi oduševljeni zapisi o dagerotipiji, osim što su slavili preciznost i verno prikazivanje, isticali su i neobičan osećaj posmatrača da je prisutan u prikazanom prostoru. Kasnije, iskustvo gledanja stereofotografija doživljavalo se gotovo kao fizičko uranjanje, poput prolaska kroz „portal“ u zamišljeni svet.
Fotografija je nastala kao alat nauke, da dokumentuje stvarnost. Ipak, stvorila je i misticizam – ideju da kamera može da „uhvati“ nevidljive energije, senke ili čak duše. Poverenje u fotografiju kao direktnu vezu sa stvarnim objektom, zauvek je odredilo način na koji je doživljavamo.
Iskustvo prisutnosti u fotografiji nalazi se na preseku racionalnog i magičnog, materijalnog i vizuelnog. Praksa nošenja fotografskih portreta voljenih osoba, nekada u privescima i novčanicima, danas na ekranima telefona, obezbeđuje simboličnu prisutnost i povezanost na daljinu, ne samo putem pogleda, već i kroz dodir.
Prisutnost je ključna i za figuru fotografa. U dokumentarnoj fotografiji sa sredine XX veka, fizičko prisustvo u blizini događaja smatralo se potvrdom autentičnosti i autoriteta. Biti svedok nečega „uživo“ značilo je imati čvršće osnove u raspravama o etici i društvenoj odgovornosti.
Dokle god društvo tretira fotografsku sliku kao verodostojnog zastupnika nečeg ili nekog odsutnog, pojam prisutnosti ima duboku društvenu i političku težinu. Odluke nad fotografijom direktno oblikuju i utiču na našu stvarnost. Odabir šta će biti prikazano, kako će biti uokvireno i u kom kontekstu predstavljeno, bilo da o tome odlučuje fotograf, kustos, urednik ili algoritam, direktno oblikuje našu stvarnost.
U svetu u kojem slike prožimaju svaki deo našeg postojanja, od privatnog do javnog prostora, slogan „Budi prisutan“ postaje poziv na budnost duha.