Međunarodni festival fotografije VIZUALIZATOR prvi put stiže u Sombor i donosi dvostruki program koji otvara ključna pitanja savremene vizuelne kulture. U saradnji sa Foto video klubom „Rada Krstić“ Sombor i Gradskim muzejem Sombora, beogradski festival donosi fascinantnu izložbu „Arktički snovi“ švajcarskog dokumentarnog fotografa Maria Helera.
Događaj se održava u Muzeju Podunavskih Švaba (Zmaj Jovina bb, Sombor), u ponedeljak, 4. decembra.
Veče počinje u 18 časova panel diskusijom pod nazivom „Stvaramo li fotografiju — ili ona stvara nas?“.
Učesnici diskusije su:
-
Marija Janković, fotografkinja i urednica fotografije, nedeljnik Vreme
-
Milan Stepanović, publicista, istoričar i urednik
-
Siniša Trifunović, fotograf i nagrađivani foto-reporter
-
Zvezdan Mančić, fotograf i direktor Festivala fotografije VIZUALIZATOR
Društvene mreže su od fotografije napravile prostor u kojem svakodnevno oblikujemo sebe, svoje odnose, svoje osećaje i svoju „priču“. Zato je danas važnije nego ikada da se zapitamo: šta fotografija zapravo radi nama, a ne samo šta mi radimo fotografiji.
U svetu u kojem se svaki trenutak može zabeležiti i svako može da zabeleži deo stvarnosti, počinjemo da živimo kao da je kamera uvek tu – čak i kada nije. Ta stalna svest o mogućem pogledu drugih utiče na to kako se ponašamo, šta biramo da pokažemo i koliko smo spremni da prilagodimo realnost onome što će izgledati „dobro“.
To vodi ka ključnim pitanjima savremene vizuelne kulture.
Da li smo svesni da učestvujemo u kreiranju pseudo-stvarnosti? Većina sadržaja koju delimo – „spontane“ fotografije, „prirodni“ momenti, „trenuci iz života“, zapravo su pažljivo izabrani, pripremljeni ili režirani. Ono što prikazujemo nije nužno lažno, ali je samo delić naše stvarnosti. Kada se ti delovi uklope u beskonačan niz tuđih „savršenih trenutaka“, nastaje svet koji izgleda realno, ali to zapravo nije.
Kako fotografija danas oblikuje naše ponašanje? Svest da uvek možemo biti snimljeni menja način na koji doživljavamo sebe i druge, a često se ponašamo kao sopstveni posmatrači. Šta se događa sa dokumentarnom fotografijom kada i privatni život postaje performans? Ako je svaka slika konstruisana, makar i minimalno, gde počinje dokumentovanje, a gde počinje samoproizvodnja identiteta? Šta nam to govori o svetu u kojem živimo? Vizuelni identiteti koje gradimo onlajn sve češće imaju veću težinu od iskustava uživo. Nastaje prostor u kojem je fotografija moćnija od događaja, a estetika važnija od smisla
Ovaj panel otvara diskusiju o pitanjima koja se tiču svih nas — fotografa, autora, kustosa, korisnika mreža, publike:
- Kako funkcioniše vizuelna kultura društvenih mreža?
- Kako su se promenile naše predstave o autentičnosti, iskrenosti i istini?
- Kako se adaptira dokumentarna praksa u svetu u kojem „spontano“ često znači pažljivo pripremljeno?
- Kako graditi vizuelnu pismenost kod publike koja živi u svetu filtriranog života?
Panel diskusija realizuje se u okviru projekta „Fotografija bez veštačkih dodataka: Za medijsku pismenost i vizuelnu istinu u doba AI slika“. Projekat se realizuje u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Projekat je podržan od strane Evropske unije i biće realizovan u periodu od 2023. do 2026. godine.